Rukovodstvo Instituta

Dr Milena S. Simić je rođena 1970. godine u Jagodini. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, 1994. godine, magistrirala 1999. i doktorirala 2004. godine sa temom “Sezonska dinamika korovske sinuzije, kompetitivnost i produktivnost kukuruza u integralnim sistemima kontrole zakorovljenosti”. Od upisa poslediplomskih studija bila je stipendista Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije. Od 1. januara 1997. zaposlena je u Institutu za kukuruz kao istraživač u Laboratoriji za korove a od 1. februara 2006. je šef Grupe za agroekologiju i agrotehniku u okviru Odeljenja za selekciju kukuruza. Od 27. juna 2022. Obavlja poslove zamenika direktora Instituta za kukuruz.

Naučnoistraživački rad dr Milene Simić pripada oblasti agrotehnike i agroekologije, sa posebnim osvrtom na unapređenje tehnologije gajenja useva u održivim i organskim sistemima kao i problematiku suzbijanja korova. Dr Milena Simić je objavila 456 naučnih radova, od čega 1 istaknutu nacionalnu monografiju, 6 poglavlja u monografijama međunarodnog značaja, 2 poglavlja u nacionalnim monografijama, 51 rad u časopisima sa SCI liste, 13 predavanja po pozivu na međunarodnim skupovima, 93 rada u nacionalnim časopisima, 11 predavanja po pozivu i 102 saopštenja na nacionalnim skupovima. Koautor je 9 hibrida kukuruza i više priručnika o agrotehnici kukuruza.

Dr Milena Simić je obavila šestomesečno postdoktorsko usavršavanje u Republici Češkoj (Faculty of Agrobiology, Food and Natural resources) i dva studijska boravka (SAD i Španija) i učestvovala na velikom broju kongresa i simpozijuma.

Rukovodila je projektima (2) tehnološkog razvoja MNT RS (2008 do 2019) i bila komentor 4 doktorske disertacije. Bila je nacionalni predstavnik za COST akciju FA0905 (2012-2014), rukovodilac bilateralnog projekta sa Republikom Hrvatskom (2008-2010) i učesnik bilateralnog projekta sa Republikom Nemačkom (2023-2025). Rukovodilac je zadataka na dva HORIZON EUROPE projekta - Credit vibes, 2023-2025 i GOOD, 2023-2026.

Član je Evropskog društva za borbu protiv korova (EWRS) od 1997. godine, potpredsenik radne grupe Održiva upotreba herbicida (od 2023.) i član Board-a istog društva (od marta 2024). Član je Herbološkog društva Srbije, Društva za zaštitu bilja Srbije i Srpskog društva za proučavanje obrade zemljišta.

Dr Simić je 2015. godine izabrana za dopisnog člana Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS) a 2022. godine za redovnog člana i potpredsednika AINS.

Violeta Anđelković je rođena 1968. godine u Jagodini, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je 1992. godine, а magistrirala 1995. godine na Polјoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao stipendista Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije, od 1994.godine, angažovana je u Institutu za kukuruz “Zemun Polјe”, u kom radi od 1996. U aprilu 1997.godine, imala je studijski boravak u CIMMYT-u (International Maize and Wheat Improvement Center), Meksiko. Doktorsku disertaciju na Polјoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu pod naslovom “Identifikacija pokazatelјa otpornosti kukuruza (Zea mays L.) prema suši kod potomstva sa egzotičnom germplazmom” odbranila je 2000.godine. Posledoktorsko usavršavanje, od juna 2001. do decembra 2002. godine obavila je u Max Planck Institutu u Kelnu, Nemačka, u Odseku za oplemenjivanje bilјaka i fiziologiju prinosa, gde je učestvovala u proučavanju regulacije ekspresije gena u zrnu kukuruza u uslovima stresa suše korišćenjem tehnike microarray.

U periodu od oktobra 2004. do septembra 2013.godine, bila je direktor Sektora za naučnoistraživački rad u Institutu za kukuruz “Zemun Polјe”. Od avgusta 2007.godina je angažovana na mestima šefa banke gena i menadžera evropske baze podataka za kukuruz (EMDB). U januaru 2019. godine, imenovana je za predsednika radne grupe za kukuruz u okviru Evropskog kooperativnog programa za biljne genetičke resurse (ECPGR). Od juna 2022. godine ponovo obavlјa funkciju direktora Sektora za naučnoistraživački rad u Institutu za kukuruz “Zemun Polјe”.

Kao predstavnik Srbije od 2008-2016. godine, bila je član Upravnog odbora EUCARPIA-e (European Association for Research on Plant Breeding) . Od 2022.god. je predsedavajuća EUCARPIA Sekcije za kukuruz i sirak. Koordinator je aktivnosti u okviru EVA (European Evaluation Network) projekta i rukovodilac tima Instituta za kukuruz. Član je predsedništva Društva genetičara Srbije, bila je predsednik Sekcije za oplemenjivanje organizama (2016-2022.), član je Društva selekcionara i semenara Srbije, kao i EUCARPIA-e, sekcija za kukuruz i sirak i za genetičke resurse.

Rezultate naučnoistraživačkog rada iz oblasti genetičkog diverziteta, tolerantnosti na stres suše i kvaliteta zrna kukuruza objavila je kao autor ili koautor u preko 300 radova u međunarodnim i  domaćim časopisima, saopštenja na brojnim inostranim i domaćim skupovima, tri poglavlјa u monografijama međunarodnog i tri poglavlјa u monografijama nacionalnog značaja, kao i jedne istaknute monografije nacionalnog značaja. Koautor je sedam priznatih hibrida kukuruza standardnog kvaliteta zrna i jednog hibrida kukuruza šećerca.

Dr. Milan D. Stevanović rođen je 07.04.1982. u Sremskoj Mitrovici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju prirodno-matematičkog smera. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, 2007. godine i doktorirao 2013. godine sa temom „Uticaj tipa citoplazmatične muške sterinosti i restorer gena na prinos zrna i agronomske osobine inbred linija kukuruza“. U zvanje naučni savetnik izabran je 22.04.2024. godine. Poziciju šefa grupe za tehničku podršku i mehanizovane operacije obavljao je do aprila 2023. godine. Trenutno radi na poziciji direktora Sektora za semenarstvo u Institutu za kukuruz „Zemun Polje˝.

Dr Milan Stevanović je objavio kao autor ili koautor u 136 naučnih radova i saopštenja, među kojima su tehnička rešenja i hibridi. Objavio je četiri rada u vrhunskim međunarodnim časopisima, jedan rad u istaknutom međunarodnom časopisu, trinaest radova u međunarodnim časopisima, dva rada u vodećim časopisima nacionalnog značaja, šest radova u časopisu nacionalnog značaja. Autor je jednog realizovanog hibrida na međunarodnom tržištu, tri realizovana hibrida na domaćem tržištu i dvadeset tri priznatih hibrida u zemlji.

Član je Društva genetičara Srbije i Društva selekcionera i semenara Srbije i Evropskog kooperativnog programa za biljne genetičke resurse (ECPGR).

Branka Kresović je rođena 1958. godine u Zemunu. Diplomirala je 1980. godine, na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za mehanizaciju poljoprivrede, nakon čega je bila zaposlena kao stručni saradnik na Odseku za poljoprivredno mašinstvo Mašinskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu.

Od marta 1984. godine, bila je zaposlena kao istraživač u Institutu za mehanizaciju poljoprivrede u Zemun Polju. Osnovna delatnost kojom se bavila odnosila se na oblast eksploatacije traktora i poljoprivrednih mašina. U tom periodu upisala je magistarske studije na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu i 1990. godine na Odseku za mehanizaciju poljoprivrede odbranila magistarsku tezu pod nazivom „Proučavanje parametara traktorsko-mašinskog agregata za brdsko područje”.

Dr Kresović je 1991. godine u Institutu za kukuruz „Zemun Polje” u Odeljenju za gajenje i iskorišćavanje kukuruza započela sa istraživanjima iz oblasti proizvodnje kukuruza sa aspekta agrotehnike, navodnjavanja i primene sredstava mehanizacije, sa posebnim usmerenjem na oblast navodnjavanja. Doktorirala je 2003. godine sa temom „Uticaj navodnjavanja i sistema obrade zemljišta na proizvodnju kukuruza”.

Tokom višegodišnjeg istraživačkog rada stekla je naučna zvanja, počev od naučnog saradnika izborom u 2003. (reizbor 2009.), zatim višeg naučnog saradnika u 2013. i naučnog savetnika izborom u 2019. godini.

Objavila je preko 200 naučnih radova, koji su publikovani u međunarodnim i domaćim naučnim časopisima ili saopšteni na skupovima istog nivoa. Celokupni istraživački opus ima jedinstveni cilj istraživanja usmeren na elemente koji čine uspešnu proizvodnju u lancu zemljište – biljka – mašina. Rezultati su primenjivi u praksi, kao pouzdana i ekonomska opravdana rešenja i značajni za očuvanje zemljišnog resursa. Autor je dve monografije od nacionalnog značaja iz oblasti organske proizvodnje (2015. i 2017.), kao i dva udžbenika za srednje poljoprivredne škole (1989. i 1995.).

Pored naučnoistraživačkog rada u Institutu za kukuruz „Zemun Polje” stekla je i iskustvo u rukovođenju. U periodu 2004-2009, dr Kresović bila je rukovodilac Odeljenja za gajenje i iskorišćavanje kukuruza, u Sektoru za naučno-istraživački rad. Paralelno, od 2005. do 2009. godine bila je pomoćnik generalnog direktora. Od avgusta 2013. do juna 2014. godine imenovana je za v.d. direktora, a zatim izabrana i obavljala poslove direktora Instituta do juna 2022. godine, nakon čega je zaposlena na poslovima pomoćnika direktora Instituta.

Nenad Delić je rođen 8. novembra 1962. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, ratarski odsek, diplomirao je januara 1989. Prvi radni odnos zasniva u u poljoprivrednom dobru „PD Zaječar“ u Zaječaru, na poslovima referenta ratarske proizvodnje (1989). Od januara 1990. godine, radi u Institutu za kukuruz "Zemun Polje" u Beogradu  Odeljenje za Genetiku i Selekciju kukuruza, gde i danas radi. Magistarski rad, pod naslovom "Ocena sintetičkih populacija kukuruza (Zea mays L.) kao donora poželjnih alela“, odbranio je aprila 1993. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu odsek „Genetika, . Doktorsku disertaciju pod naslovom „Veličina F2 populacije i genetička varijabilnost za prinos zrna kukuruza (Zea mays L.)”, odbranio je januara 1997. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

U toku profesionalne karijere obavljao je više dužnosti u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“. Rukovodio je Odeljenjem za oplemenjivanje kukuruza (1996-1998), obavljao je poslove rukovodioca Odelenja za naučno-tehničku saradnju (2002-2010), bio direktor Sektora za NIR (2013-2022), rukovodi poslovima razvoja i izvoza (2013-danas). Rukovodio je i bio učesnik eksternih, Institutskih projekata u Grčkoj, Kazahstanu i Zambiji (1992-2009). Obavlja dužnost Pomoćnika direktora za međunarodnu saradnju od 2023. godine.

Radi kao vodeći istraživač, oplemenjivač kukuruza na delu programa selekcije hibrida grupe zrenja FAO 500-800, uža oblast interesovanja su istraživanja vezana za predviđanje heterozisa i problemi uticaja spoljne sredine na ekspresiju genotipa (1997-danas). Autor je ili koautor više od 180 naučnih radova i saopštenja u zemlji i inostranstvu, nekoliko tehničkih rešenja, više od 70 hibrida kukuruza registrovanih u zemlji i inostranstvu, kao i jedne sorte pšenice. Autor je monografije „Genotype by Environment Interaction in Maize Breeding“ (2015, 98 str. ISBN 978-86-80383-10-1; COBISS.SR - ID 220237068).

Studijsku specijalizaciju je obavio u SAD, Agronomy Department Purdue University,  West Lafayette, Indiana, od 09.06.2000-09.06.2001, prof. Lauren McIntyre, „Korišćenje metoda klasične kvantitativne genetike kao pomoćnih metoda u razumevanju mehanizama genetičke varijacije“. Učestvovao je na više naučnih projekata MN RS,  kao i međunarodnih naučnih projekata i bilateralne saradnje (NR Kina, 2016). Učesnik je međunarodnog projekta za genetičke resurse, ECPGR European Evaluation Network (EVA). Rukovodi radnim paketom WP1- „Generating the new research avenue called nutribreeding for the purpose of human health and animal feed“ u okviru međunarodnog projekta Twinning „Green-editing Vibes for Fϴϴd“.

Bio je predsednik Sekretarijata međunarodne naučne konferencije „International Maize Conference: Accomplishments and Perspectives“, Beograd, 2005. Predsedavao je Naučnim Odborom međunarodne naučne konferencije  “The frontiers of science and technology in crop breeding and production”, International conference dedicated to 75 anniversary of Maize Research Institute, 08-09.06.2021, Beograd.

Rukovodio je izradom, bio član ili predsednik komisije u realizaciji 4 magistarska rada i 5 doktorskih disertacija koje su završene u Institutu za kukuruz i odbranjene na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Član je Društva genetičara Srbije, Društva selekcionara i semenara Srbije, kao i EUCARPIA  (European Association for research on plant breeding). Govori, čita i piše engleski i ruski jezik.

Velimir Sretenović, diplomirani ekonomista - Menadžer u računovodstvu i reviziji je rođen u Beogradu 1980. godine. Diplomirao je na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo Univerziteta „Braća Karić“ u Beogradu 2007. godine, smer Računovodstvo i revizija.

Paraleleno sa studijama odvijao se i proces sticanja radnog iskustva angažovanjem u privredi na poslovima menadžera prodaje u periodu 2000 – 2001. godina i promo-lidera i supervizora na poslovima promotivnih aktivnosti vodećih kompanija na našem tržištu u periodu 2002. – 2009. godina u agencijama za marketing i kompaniji za proizvođnju kafe.

Nakon završetka studija, profesionalni put nastavlja u oblasti revizije i računovodstva angažovanjem u jednom od vodećih domaćih društva za reviziju, računovodstveni i finansijski konsalting na poslovima: revizora-juniora (januar 2009. – novembar 2010. godine), revizora-seniora (decembar 2010. – decembar 2016. godine) i pomoćnika direktora za organizaciju poslova i kontrolu kvaliteta (decembar 2016. – oktobar 2021. godine).

Pored iskustva na poslovnima revizije i to: revizije finansijskih izveštaja, revizije poslovanja, revizije po osnovu dokapitalizacije i ispunjenja ugovorenih obaveza i revizije finansijskih izveštaja budžetskih korisnika, angažman u društvu za reviziju rezultirao je i iskustvom na poslovima finansijsko-računovodstvenog i poreskog konsaltinga i iskustvom na računovodstvenim poslovima i poslovima pripreme i izrade finansijskih izveštaja.

Sertifikat ovlašćenog revizora stekao je u martu 2021. godine, a licencu za obavljanje revizije, kod Ministarstva finansija Republike Srbije u aprilu iste godine.

Na poslovnima pomoćnika direktora za ekonomsko-finansijske poslove u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ angažovan je od novembra 2021. godine.

Goran Todorović rođen je 04.07.1961 godine u Zemunu. Diplomirao je 1986. godine, magistarski rad odbranio je 1995. godine, a doktorsku disertaciju 1996. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

Od 1987. godine zaposlen je u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“, Zemun- Beograd, a od 2006. do 2007. godine radi u Institutu za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda. U Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ iz Beograda prelazi 2008. gde je radio do 2012. godine. Od 01.03.2012. godine radi u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“.

Bio je direktor Instituta za kukuruz (2002-2004), rukovodilac Odeljenja za proizvodnju osnovnog semena (2012-2013) i direktor Sektora za semenarstvo (2013-2021). Od 2022. godine je savetnik direktora za poslove semenarstva. Više mandata bio je član naučnog veća.

U septembru 2002. godine obavio je jednomesečno studijsko putovanje u SAD. Do sada je kao autor ili koautor objavio preko 200 naučnih radova i saopštenja u zemlji i inostranstvu. Autor je ili koautor 30 priznatih hibrida kukuruza u zemlji, dva priznata hibrida u inostranstvu i jednog tehničkog rešenja. Zvanje naučni savetnik stekao je 2015. godine.

Član je Društva genetičara Srbije, Društva selekcionara i semenara Srbije, kao i EUCARPIA-e (European Association for research on plant breeding).

Milomir Filipović je rođen 22.05.1960. godine u selu Sankoviću, Opština Mionica. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1982. godine. Svoju magistraturu odbranio je 1988, a doktorirao 1992. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Početkom januara 1984. godine, zasniva radni odnos u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ u Odeljenju za genetiku i selekciju kukuruza, gde i danas radi. U toku 1989/90. godine, obavio je jednogodišnju specijalizaciju u SAD-u, na Nort Dakota State University.

U periodu od maja 1993. godine do juna 1995. godine radio je u Zambiji na projektu umnožavanja zimske selekcione generacije i osnovnog semena kukuruza kontinentalne germplazme. Takođe, u Zambiji je radio i na stvaranju inbred linija i hibrida kukuruza subtropske i tropske germplazme. Ovo mu je omogućilo da upozna subtropsku i tropsku genetiku kukuruza, kao i afričku agrikulturu. Nakon povratka u zemlju, u periodu 1998-2000. godine, rukovodio je Odeljenjem za selekciju kukuruza.

Svoju karijeru započeo je radom na stvaranju ranih i srednje ranih hibrida kukuruza. Zbog klimatskih promena i raspada Sovjetskog Saveza, smanjivao se značaj selekcije ranih hibrida kukuruza. Sa smanjivanjem programa selekcije ranih hibrida kukuruza, počinje da se bavi selekcijom srednje kasnih i kasnih hibrida. Tačnije, bavi se stvaranjem hibrida kukuruza svih grupa zrenja, počevši od FAO 100-200 do FAO 700-800.

Autor je ili koautor više od 100 naučnih radova i saopštenja u zemlji i inostranstvu. Takođe, kao autor ili koautor učestvovao je u stvaranju više od 100 hibrida kukuruza različitih grupa zrenja, žute i bele boje zrna, regisrovanih u zemlji i inostranstvu. Zvanje naučni savetnik stekao je 2014. godine. Član je Društva genetičara Srbije, Društva selekcionara i semenara Republike Srbije, kao i EUCARPIA-e (European Association for research on plant breeding).