Руководство Института

Др Милена С. Симић је рођена 1970. године у Јагодини. Дипломирала је на Пољопривредном факултету у Београду, 1994. године, магистрирала 1999. и докторирала 2004. године са темом “Сезонска динамика коровске синузије, компетитивност и продуктивност кукуруза у интегралним системима контроле закоровљености”. Од уписа последипломских студија била је стипендиста Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије. Од 1. јануара 1997. запослена је у Институту за кукуруз као истраживач у Лабораторији за корове а од 1. фебруара 2006. је шеф Групе за агроекологију и агротехнику у оквиру Одељења за селекцију кукуруза. Од 27. јуна 2022. Обавља послове заменика директора Института за кукуруз.

Научноистраживачки рад др Милене Симић припада области агротехнике и агроекологије, са посебним освртом на унапређење технологије гајења усева у одрживим и органским системима као и проблематику сузбијања корова. Др Милена Симић је објавила 456 научних радова, од чега 1 истакнуту националну монографију, 6 поглавља у монографијама међународног значаја, 2 поглавља у националним монографијама, 51 рад у часописима са SCI листе, 13 предавања по позиву на међународним скуповима, 93 рада у националним часописима, 11 предавања по позиву и 102 саопштења на националним скуповима. Коаутор је 9 хибрида кукуруза и више приручника о агротехници кукуруза.

Др Милена Симић је обавила шестомесечно постдокторско усавршавање у Републици Чешкој (Faculty of Agrobiology, Food and Natural resources) и два студијска боравка (САД и Шпанија) и учествовала на великом броју конгреса и симпозијума.

Руководила је пројектима (2) технолошког развоја МНТ РС (2008 до 2019) и била коментор 4 докторске дисертације. Била је национални представник за COST акцију FA0905 (2012-2014), руководилац билатералног пројекта са Републиком Хрватском (2008-2010) и учесник билатералног пројекта са Републиком Немачком (2023-2025). Руководилац је задатака на два HORIZON EUROPE пројекта - Credit vibes, 2023-2025 и GOOD, 2023-2026.

Члан је Европског друштва за борбу против корова (EWRS) од 1997. године, потпредсеник радне групе Одржива употреба хербицида (од 2023.) и члан Board-а истог друштва (од марта 2024). Члан је Херболошког друштва Србије, Друштва за заштиту биља Србије и Српског друштва за проучавање обраде земљишта.

Др Симић је 2015. године изабрана за дописног члана Академије инжењерских наука Србије (АИНС) а 2022. године за редовног члана и потпредседника АИНС.

Виолета Анђелковић је рођена 1968. године у Јагодини, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је 1992. године, а магистрирала 1995. године на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. Као стипендиста Министарства за науку и технологију Републике Србије, од 1994.године, ангажована је у Институту за кукуруз “Земун Поље”, у ком ради од 1996. У априлу 1997.године, имала је студијски боравак у CIMMYT-у (International Maize and Wheat Improvement Center), Мексико. Докторску дисертацију на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду под насловом “Идентификација показатеља отпорности кукуруза (Zea mays L.) према суши код потомства са егзотичном гермплазмом” одбранила је 2000.године. Последокторско усавршавање, од јуна 2001. до децембра 2002. године обавила је у Max Planck Институту у Келну, Немачка, у Одсеку за оплемењивање биљака и физиологију приноса, где је учествовала у проучавању регулације експресије гена у зрну кукуруза у условима стреса суше коришћењем технике microarray.

У периоду од октобра 2004. до септембра 2013.године, била је директор Сектора за научноистраживачки рад у Институту за кукуруз “Земун Поље”. Од августа 2007.година је ангажована на местима шефа банке гена и менаџера европске базе података за кукуруз (EMDB). У јануару 2019. године, именована је за председника радне групе за кукуруз у оквиру Европског кооперативног програма за биљне генетичке ресурсе (ECPGR). Од јуна 2022. године поново обавља функцију директора Сектора за научноистраживачки рад у Институту за кукуруз “Земун Поље”.

Као представник Србије од 2008-2016. године, била је члан Управног одбора EUCARPIA-е (European Association for Research on Plant Breeding). Од 2022.год. је председавајућа EUCARPIA Секције за кукуруз и сирак. Координатор је активности у оквиру EVA (European Evaluation Network) пројекта и руководилац тима Института за кукуруз. Члан је председништва Друштва генетичара Србије, била је председник Секције за оплемењивање организама (2016-2022.), члан је Друштва селекционара и семенара Србије, као и EUCARPIA-е, секција за кукуруз и сирак и за генетичке ресурсе.

Резултате научноистраживачког рада из области генетичког диверзитета, толерантности на стрес суше и квалитета зрна кукуруза објавила је као аутор или коаутор у преко 300 радова у међународним и  домаћим часописима, саопштења на бројним иностраним и домаћим скуповима, три поглавља у монографијама међународног и три поглавља у монографијама националног значаја, као и једне истакнуте монографије националног значаја. Коаутор је седам признатих хибрида кукуруза стандардног квалитета зрна и једног хибрида кукуруза шећерца.

Др. Милан Д. Стевановић рођен је 07.04.1982. у Сремској Митровици, где је завршио основну школу и гимназију природно-математичког смера. Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Београду, 2007. године и докторирао 2013. године са темом „Утицај типа цитоплазматичне мушке стериности и ресторер гена на принос зрна и агрономске особине инбред линија кукуруза“. У звање научни саветник изабран је 22.04.2024. године. Позицију шефа групе за техничку подршку и механизоване операције обављао је до априла 2023. године. Тренутно ради на позицији директора Сектора за семенарство у Институту за кукуруз „Земун Поље˝.

Др Милан Стевановић је објавио као аутор или коаутор у 136 научних радова и саопштења, међу којима су техничка решења и хибриди. Објавио је четири рада у врхунским међународним часописима, један рад у истакнутом међународном часопису, тринаест радова у међународним часописима, два рада у водећим часописима националног значаја, шест радова у часопису националног значаја. Аутор је једног реализованог хибрида на међународном тржишту, три реализована хибрида на домаћем тржишту и двадесет три признатих хибрида у земљи.

Члан је Друштва генетичара Србије и Друштва селекционера и семенара Србије и Европског кооперативног програма за биљне генетичке ресурсе (ECPGR).

Бранка Кресовић је рођена 1958. године у Земуну. Дипломирала је 1980. године, на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, на Одсеку за механизацију пољопривреде, након чега је била запослена као стручни сарадник на Одсеку за пољопривредно машинство Машинског факултета, Универзитет у Београду.

Од марта 1984. године, била је запослена као истраживач у Институту за механизацију пољопривреде у Земун Пољу. Основна делатност којом се бавила односила се на област експлоатације трактора и пољопривредних машина. У том периоду уписала је магистарске студије на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду и 1990. године на Одсеку за механизацију пољопривреде одбранила магистарску тезу под називом „Проучавање параметара тракторско-машинског агрегата за брдско подручје”.

Др Кресовић је 1991. године у Институту за кукуруз „Земун Поље” у Одељењу за гајење и искоришћавање кукуруза започела са истраживањима из области производње кукуруза са аспекта агротехнике, наводњавања и примене средстава механизације, са посебним усмерењем на област наводњавања. Докторирала је 2003. године са темом „Утицај наводњавања и система обраде земљишта на производњу кукуруза”.

Током вишегодишњег истраживачког рада стекла је научна звања, почев од научног сарадника избором у 2003. (реизбор 2009.), затим вишег научног сарадника у 2013. и научног саветника избором у 2019. години.

Објавила је преко 200 научних радова, који су публиковани у међународним и домаћим научним часописима или саопштени на скуповима истог нивоа. Целокупни истраживачки опус има јединствени циљ истраживања усмерен на елементе који чине успешну производњу у ланцу земљиште – биљка – машина. Резултати су примењиви у пракси, као поуздана и економска оправдана решења и значајни за очување земљишног ресурса. Аутор је две монографије од националног значаја из области органске производње (2015. и 2017.), као и два уџбеника за средње пољопривредне школе (1989. и 1995.).

Поред научноистраживачког рада у Институту за кукуруз „Земун Поље” стекла је и искуство у руковођењу. У периоду 2004-2009, др Кресовић била је руководилац Одељења за гајење и искоришћавање кукуруза, у Сектору за научно-истраживачки рад. Паралелно, од 2005. до 2009. године била је помоћник генералног директора. Од августа 2013. до јуна 2014. године именована је за в.д. директора, а затим изабрана и обављала послове директора Института до јуна 2022. године, након чега је запослена на пословима помоћника директора Института.

Ненад Делић је рођен 8. новембра 1962. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу. На Пољопривредном факултету у Земуну, ратарски одсек, дипломирао је јануара 1989. Први радни однос заснива у у пољопривредном добру „ПД Зајечар“ у Зајечару, на пословима референта ратарске производње (1989). Од јануара 1990. године, ради у Институту за кукуруз "Земун Поље" у Београду  Одељење за Генетику и Селекцију кукуруза, где и данас ради. Магистарски рад, под насловом "Оцена синтетичких популација кукуруза (Zea mays L.) као донора пожељних алела“, одбранио је априла 1993. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду одсек „Генетика. Докторску дисертацију под насловом „Величина Ф2 популације и генетичка варијабилност за принос зрна кукуруза (Zea mays L.)”, одбранио је јануара 1997. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

У току професионалне каријере обављао је више дужности у Институту за кукуруз „Земун Поље“. Руководио је Одељењем за оплемењивање кукуруза (1996-1998), обављао је послове руководиоца Оделења за научно-техничку сарадњу (2002-2010), био директор Сектора за НИР (2013-2022), руководи пословима развоја и извоза (2013-данас). Руководио је и био учесник екстерних, Институтских пројеката у Грчкој, Казахстану и Замбији (1992-2009). Обавља дужност Помоћника директора за међународну сарадњу од 2023. године.

Ради као водећи истраживач, оплемењивач кукуруза на делу програма селекције хибрида групе зрења ФАО 500-800, ужа област интересовања су истраживања везана за предвиђање хетерозиса и проблеми утицаја спољне средине на експресију генотипа (1997-данас). Аутор је или коаутор више од 180 научних радова и саопштења у земљи и иностранству, неколико техничких решења, више од 70 хибрида кукуруза регистрованих у земљи и иностранству, као и једне сорте пшенице. Аутор је монографије „Genotype by Environment Interaction in Maize Breeding“ (2015, 98 стр. ISBN 978-86-80383-10-1; COBISS.SR - ID 220237068).

Студијску специјализацију је обавио у САД, Agronomy Department Purdue University,  West Lafayette, Индиана, од 09.06.2000-09.06.2001, проф. Lauren McIntyre, „Коришћење метода класичне квантитативне генетике као помоћних метода у разумевању механизама генетичке варијације“. Учествовао је на више научних пројеката МН РС, као и међународних научних пројеката и билатералне сарадње (НР Кина, 2016). Учесник је међународног пројекта за генетичке ресурсе, ECPGR European Evaluation Network (EVA). Руководи радним пакетом WP1- „Generating the new research avenue called nutribreeding for the purpose of human health and animal feed“ у оквиру међународног пројекта Twinning „Green-editing Vibes for Fϴϴd“.

Био је председник Секретаријата међународне научне конференције „International Maize Conference: Accomplishments and Perspectives“, Београд, 2005. Председавао је Научним Одбором међународне научне конференције  “The frontiers of science and technology in crop breeding and production”, International conference dedicated to 75 anniversary of Maize Research Institute, 08-09.06.2021, Београд.

Руководио је израдом, био члан или председник комисије у реализацији 4 магистарска рада и 5 докторских дисертација које су завршене у Институту за кукуруз и одбрањене на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду и Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.

Члан је Друштва генетичара Србије, Друштва селекционара и семенара Србије, као и EUCARPIA  (European Association for research on plant breeding). Говори, чита и пише енглески и руски језик.

Велимир Сретеновић, дипломирани економиста - Менаџер у рачуноводству и ревизији је рођен у Београду 1980. године. Дипломирао је на Факултету за трговину и банкарство Универзитета „Браћа Карић“ у Београду 2007. године, смер Рачуноводство и ревизија.

Паралелено са студијама одвијао се и процес стицања радног искуства ангажовањем у привреди на пословима менаџера продаје у периоду 2000 – 2001. година и промо-лидера и супервизора на пословима промотивних активности водећих компанија на нашем тржишту у периоду 2002. – 2009. година у агенцијама за маркетинг и компанији за произвођњу кафе.

Након завршетка студија, професионални пут наставља у области ревизије и рачуноводства ангажовањем у једном од водећих домаћих друштва за ревизију, рачуноводствени и финансијски консалтинг на пословима: ревизора-јуниора (јануар 2009. – новембар 2010. године), ревизора-сениора (децембар 2010. – децембар 2016. године) и помоћника директора за организацију послова и контролу квалитета (децембар 2016. – октобар 2021. године).

Поред искуства на пословнима ревизије и то: ревизије финансијских извештаја, ревизије пословања, ревизије по основу докапитализације и испуњења уговорених обавеза и ревизије финансијских извештаја буџетских корисника, ангажман у друштву за ревизију резултирао је и искуством на пословима финансијско-рачуноводственог и пореског консалтинга и искуством на рачуноводственим пословима и пословима припреме и израде финансијских извештаја.

Сертификат овлашћеног ревизора стекао је у марту 2021. године, а лиценцу за обављање ревизије, код Министарства финансија Републике Србије у априлу исте године.

На пословнима помоћника директора за економско-финансијске послове у Институту за кукуруз „Земун Поље“ ангажован је од новембра 2021. године.

Горан Тодоровић рођен је 04.07.1961 године у Земуну. Дипломирао је 1986. године, магистарски рад одбранио је 1995. године, а докторску дисертацију 1996. године на Пољопривредном факултету у Земуну.

Од 1987. године запослен је у Институту за кукуруз „Земун Поље“, Земун- Београд, а од 2006. до 2007. године ради у Институту за примену науке у пољопривреди из Београда. У Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ из Београда прелази 2008. где је радио до 2012. године. Од 01.03.2012. године ради у Институту за кукуруз „Земун Поље“.

Био је директор Института за кукуруз (2002-2004), руководилац Одељења за производњу основног семена (2012-2013) и директор Сектора за семенарство (2013-2021). Од 2022. године је саветник директора за послове семенарства. Више мандата био је члан научног већа.

У септембру 2002. године обавио је једномесечно студијско путовање у САД. До сада је као аутор или коаутор објавио преко 200 научних радова и саопштења у земљи и иностранству. Аутор је или коаутор 30 признатих хибрида кукуруза у земљи, два призната хибрида у иностранству и једног техничког решења. Звање научни саветник стекао је 2015. године.

Члан је Друштва генетичара Србије, Друштва селекционара и семенара Србије, као и EUCARPIA-e (European Association for research on plant breeding).

Миломир Филиповић је рођен 22.05.1960. године у селу Санковићу, Општина Мионица. Дипломирао је на Пољопривредном факултету у Земуну 1982. године. Своју магистратуру одбранио је 1988, а докторирао 1992. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

Почетком јануара 1984. године, заснива радни однос у Институту за кукуруз „Земун Поље“ у Одељењу за генетику и селекцију кукуруза, где и данас ради. У току 1989/90. године, обавио је једногодишњу специјализацију у САД-у, на Nort Dakota State University.

У периоду од маја 1993. године до јуна 1995. године радио је у Замбији на пројекту умножавања зимске селекционе генерације и основног семена кукуруза континенталне гермплазме. Такође, у Замбији је радио и на стварању инбред линија и хибрида кукуруза субтропске и тропске гермплазме. Ово му је омогућило да упозна субтропску и тропску генетику кукуруза, као и афричку агрикултуру. Након повратка у земљу, у периоду 1998-2000. године, руководио је Одељењем за селекцију кукуруза.

Своју каријеру започео је радом на стварању раних и средње раних хибрида кукуруза. Због климатских промена и распада Совјетског Савеза, смањивао се значај селекције раних хибрида кукуруза. Са смањивањем програма селекције раних хибрида кукуруза, почиње да се бави селекцијом средње касних и касних хибрида. Тачније, бави се стварањем хибрида кукуруза свих група зрења, почевши од ФАО 100-200 до ФАО 700-800.

Аутор је или коаутор више од 100 научних радова и саопштења у земљи и иностранству. Такође, као аутор или коаутор учествовао је у стварању више од 100 хибрида кукуруза различитих група зрења, жуте и беле боје зрна, регисрованих у земљи и иностранству. Звање научни саветник стекао је 2014. године. Члан је Друштва генетичара Србије, Друштва селекционара и семенара Републике Србије, као и EUCARPIA-e (European Association for research on plant breeding).