oplemenjivanje-kukuruza

Istraživanje i razvoj – oplemenjivanje

dr Zoran Čamdžija, Rukovodilac Odeljenja za oplemenjivanje

OPLEMENJIVANJE KUKURUZA

Ciljevi – stvaranje hibrida visokog genetičkog potencijala rodnosti i visokog kvaliteta zrna svih FAO grupa zrenja, pogodnih za različite uslove gajenja, potrebe i namene.

  • Stvaranje i poboljšanje izvornog selekcionog materijala za dobijanje samooplodnih linija kukuruza.
  • Selekcija samooplodnih linija kukuruza dobrih per se agronomskih osobina.
  • Ispitivanje tolerantnosti genetičkog materijala u procesu selekcije prema izazivačima bolesti, štetočinama i stresnim faktorima spoljašnje sredine.
  • Testiranje samooplodnih linija na kombinacione sposobnosti.
  • Stvaranje i ispitivanje hibridnih kombinacija u poljskim mikroogledima.

Odabrane hibridne kombinacije se prijavljuju Sortnoj komisiji Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije za ispitivanje i priznavanje. Pre uvođenja u proizvodnju priznati ZP hibridi kukuruza se ispituju u proizvodnim (STRIP) ogledima 2-3 godine na velikom broju lokaliteta.

U Institutu su razvijeni sledeći programi oplemenjivanja kukuruza:

SELEKCIJA HIBRIDA KUKURUZA STANDARDNOG TIPA ZRNA

  • Selekcija ranih hibrida kukuruza grupe zrenja FAO 100-400.
  • Selekcija kasnih hibrida kukuruza grupe zrenja FAO 500-800

Osnovni cilj ovog oplemenjivačkog programa je stvaranje hibrida kukuruza visokog prinosa i tolerantnostiza proizvodnju zrna i silaže u sledećim područjima:

a) ravničarskim reonima naše zemlje (FAO 500- 700)
b) kukuruznom pojasu srednjeg i južnog dela evropskog kontinenta (FAO 500-700)
c) pojedinim evroazijskim zemljama (FAO 700-800)

Pored programa selekcije hibrida kukuruza standardnog kvaliteta zrna u Institutu za kukuruz su razvijeni i programi stvaranja hibrida specifičnog kvaliteta zrna.

UGRADJIVANJE POŽELJNIH SVOJSTAVA U ZP ELITNE LINIJE KUKURUZA I PRIMENA METODA DUPLIH HAPLOIDA U OPLEMENJIVANJU

Istraživački tim:
dr Jelena Vančetović
dr Sofija Božinović

  • selekcija ranih hibrida kukuruza standardnog kvaliteta zrna grupe zrenja FAO 100-400 prevođenje komercijalnih ZP inbred linija na sistem semenske proizvodnje na bazi citoplazmatične muške sterilnosti (cms)
  • prevođenje elitnih linija na crvenu i plavu boju zrna radi povećanja sadržaja antioksidanasa u zrnu
  • ugrađivanje gena za otpornost na herbicide Fokus ultra (aktivna materija Cycloxydim) i Pulsar (aktivna materija Imazamox) u saradnji sa firmom BASF
  • primena metode duplih haploida u oplemenjivanju kukuruza
  • inkorporacija materijala sa poželjnim svojstvima iz Gen banke Instituta za kukuruz u programe komercijalne selekcije.

Najvažniji rezultati oplemenjivanja kukuruza u Institutu:

  • 658 hibrida kukuruza u zemlji
  • Preko 100 hibrida kukuruza u inostranstvu (Rusija, Ukrajina, Poljska, Rumunija, Grčka, Italija, Slovenija, Makedonija, Kazahstan, Slovačka, Bugarska, Turska i dr.)

Zahvaljujući uvođenju hibridnog kukuruza i unapređenju sistema gajenja u proizvodnoj praksi došlo je do značajnog povećanja ukupne proizvodnje kukuruza. U našoj zemlji je za poslednjih šezdeset godina (1949 – 2013) ostvareno prosečno godišnje povećanje prinosa zrna kukuruza od 50 kg/ha, a u periodu 1965-1986 114,2 kg/ha, što je bilo na nivou rezultata u SAD.

U Institutu za kukuruz “Zemun Polje” je do sada realizovano šest ciklusa selekcije hibrida kukuruza. ZP hibridi novijih ciklusa značajno se razlikuju po agronomskim svojstvima u odnosu na ZP hibride prethodnog perioda.

SELEKCIJA HIBRIDA KUKURUZA SPECIFIČNIH SVOJSTAVA

Istraživački tim:
dr Jelena Srdić, Šef grupe

Osnovni cilj ovog oplemenjivačkog programa je stvaranje hibrida kukuruza specifičnih svojstava visokog potencijala rodnosti i visokog kvaliteta osobina na koje se vrsi oplemenjivanje.
Velika genetička varijabilnost različitih svojstava zrna kukuruza omogućava da se procesom oplemenjivanja menja kompozicija zrna u pogledu količine i kvaliteta pojedinih sastavnih delova. Specifični tipovi kukuruza, zbog određenih osobina i načina genetičke kontrole tih osobina, zahtevaju posebnu pažnju tokom procesa oplemenjivanja a i kasnije u procesu proizvodnje semena i u komercijalnoj proizvodnji. To se posebno odnosi na sprečavanje nekontrolisanog oprašivanja. Da bi se obezbedio uspeh u selekciji na određena specifična svojstva potrebni su i posebni postupci radi ocenjivanja određenih svojstava na koja se vrši oplemenjivanje, kao npr.: određivanje stepena kokičavosti i kvaliteta kokica kod kokičara; određivanje sadržaja šećera i dužine intervala za berbu hibrida šećerca, i dr..

  • Stvaranje i poboljšanje sintetičkih populacija kukuruza šećerca, kokičara i belog zrna,
  • Stvaranje i poboljšanje samooplodnih linija kukuruza šećerca, kokičara i belog zrna,
  • Stvaranje hibrida kukuruza šećerca visoke rodnosti i visokog kvaliteta zrna,
  • Stvaranje hibrida kukuruza kokičara visoke zapremine kokičavosti i visokog prinosa,
  • Stvaranje hibrida kukuruza belog zrna visokog potencijala rodnosti i kvaliteta zrna.

Rezultati rada na oplemenjivanju kukuruza specifičnih svojstava se ogledaju kroz veliki broj priznatih hibrida: šećerci – 40; kokičari – 16; belih – 16. Najpoznatiji i najviše gajeni hibridi su: ZP 611k, ZP 504 su, ZP 300b, ZP 74b, itd. Gajenje navedenih hibrida je doprinelo smanjenju zavisnosti zemlje od uvoza određenih tipova kukuruza za prehrambenu industriju i industriju stočne hrane kao i povećanju izvoza semena kukuruza belog zrna, kukuruza kokičara i šećerca.

OPLEMENJIVANJE SOJE

Istraživački tim:
dr Mirjana Srebrić, Šef grupe
dr Vesna Perić
Program oplemenjivanja soje – u Institutu za kukuruz je započet 1983. godine. Rad je zasnovan na savremenim metodama. Institut za kukuruz poseduje kolekciju domaćih i introdukovanih sorti i linija koje služe za formiranje početnih populacija za selekciju soje. Svake godine se ispituje oko hiljadu linija. Superiorne linije se testiraju u ogledima da bi nekoliko najboljih bilo poslato na ispitivanje u sortnu komisiju Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije.

Registrovane ZP sorte soje: Selena, Olga, Laura (sa smanjenim sadržajem tripsin inhibitora u zrelom zrnu) i Lidija (sa povećanim sadržajem proteina).

OPLEMENJIVANJE STRNIH ŽITA

Istraživački tim:
dr Dejan Dodig
dr Vesna Kandić

Program oplemenjivanja strnih žita – započet u Institutu za kukuruz 2006. godine, obuhvata oplemenjivanje pšenice, ječma i tritikalea. Oplemenjivanje pšenice obuhvata obične (hlebne) i tvrde (durum) pšenice za proizvodnju testenina. Kod ječma se radi na stvaranju sorti pivskog i stočnog ječma, a poseban segment čini golozrni ječam, namenjen ljudskoj ishrani. Oplemenjivanje tritilkalea usmereno je prevashodno u pravcu stvaranja sorti namenjenih proizvodnji kvalitetne zrnaste sirovine za proizvodnju stočne hrane. Cilj oplemenjivanja kod sve tri vrste strnih žita je stvaranje sorti visokih i stabilnih prinosa, dobrog tehnološkog kvaliteta i što bolje otpornosti na biotičke i abiotičke stresove, a pre svega na prevalentne biljne bolesti i sušu.

Registrovane sorte strnih žita: ozime hlebne pšenice – Zemunska rosa i Aurelia, ozimi durum – Agaton, ozimi pivski ječam – Nektar, jari golozrni ječam – Apolon, ozimi tritikale – Zenit. U inostranstvu su registrovane dve sorte – ozimi pivski ječam ZP Viktor u Rumuniji i durum Cosmostar u Grčkoj.

GRUPA ZA TEHNIČKU PODRŠKU I MEHANIZOVANE OPERACIJE

dr Milan Stevanović, Šef grupe

Grupa je zadužena za osmišljavanje, planiranje i izvođenje mikroogleda u okviru odelenja za oplemenjivanje. Pribavlja informacije i naučno ih obrađuje u cilju kvalitetnog i racionalnog izvođenja poljskih eksperimenata i prostornih izolacija. Grupa se takođe bavi selekcijom hibrida kukuruza standardnog tipa zrna.