гајење-кукуруза

Истраживање и развој – гајење кукуруза

др Милена Симић, Шеф Групе
др Весна Драгичевић
др Бранка Кресовић
дипл. инг. Милан Бранков

Програм истраживачког рада групе за Гајење кукуруза се односи на унапређење гајења ратарских усева применом система агротехничких мера у природном и иригационом водном режиму, у циљу стварања услова за максимално коришћење генетског потенцијала родности хибрида и сорти. Експериментална истраживања се обављају са аспекта избора хибрида и сорти за различите агроеколошке услове, затим проучавања различитих плодореда и других система еколошког ратарења и конзервацијских система обраде земљишта, утицаја начина и густине сетве на принос усева и особине земљишта и гајених биљака; развоја система гајења ратарских усева за производњу здраве хране; испитивања ефеката примене органских и минералних ђубрива на особине земљишта и садржај поједниних материја у гајеним биљкама које су важне за растење и биосинтезу материја.

Истраживачи из Групе за гајење кукуруза као и њени ранији сарадници (др Живота Јовановић, мр Миодраг Толимир), уз сарадњу са колегама са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду и Инситута за заштиту биља и животну средину у Београду, ангажовани су на пројекту Министартсва просвете, науке и технолошког развоја ев. бр. ТР 31037 „Интегрални системи гајења ратарских усева: очување биодиверзитета и плодности земљишта“ (2011-2015).

Лабораторија за агрохемију

др Весна Драгићевић

У Лабораторији се одређују основне особине земљишта, садржај приступачних макроелемената: Н, П и К, као и органске материје, на основу чега се утврђују оптималне потребе земљишта за хранивима и дају се препоруке за ђубрење. Поред тога проучава се утицај различитих система гајења како на земљиште, тако и на гајене биљке, са цијем очувања плодности земљишта и дефинисања оптималних услова за раст и развој гајених биљака. Посебно се наведена истраживања односе на утицај различитих система гајења у условима стреса и проучавање механизама толерантности гајених биљака на различите стресне факторе. Такође се испитују ефекти примене минерлних и органских ђубрива, хербицида, као и стимулатора растења на продуктивне способности биљака, синтезу фотосинтетских пигмената, антиоксиданата и других физиолошки активних материја у биљкама.

Лабораторија за корове

др Милена Симић
дипл. инг Милан Бранков

Рад Лабораторије усмерен је на проучавање:

  • коровске флоре и вегетације
  • биологије и екологије корова и њиховог семена
  • компетитивних односа усев-корова
  • резистентности корова према хербицидима
  • система интегрисаних мера контроле корова
  • мера сузбијања корова у ЦТМ кукурузу
  • ефикасности и селективности хербицида

Проучавања су посебно усмерена на успостављање система интегрисаних мера у контроли закоровљености (IWMS – Integrated Weed Management System). Концепт овог система је развој програма за контролу корова путем комбиноване или интегрисане примене превентивних, директних, механичких, хемијских, биолошких и других мера. Међу агротехничким мерама важно је истаћи правилно састављен плодоред, обраду земљишта, правовремену сетву, правилан избор густине гајења и сортимента, ђубрење и наводњавање. Ефекат примене одабраног система мера не сме бити само тренутан, напротив, мора да има резултате и на дужи временски период. Исто тако, не ради се о буквалном уништавању, тј. искорењивању корова, већ о свођењу њихове бројности на ниво који усев може да толерише тако да принос није угрожен а равнотежа у агросистему није радикално нарушена.

У Лабораторији се, кроз експериментални рад, проучава ефикасност и потенцијална фитотоксичност нових хербицида у кукурузу, соји и стрним житима. Такође оцењује се реакција комерцијалних линија кукуруза на хербициде нових група, који се примењују појединачно или у комбинацији са фолијарним ђубривима, ради провере могућности за њихову безбедну примену у производњи семенског кукуруза.

Као резултат дугогодишњег рада истраживача ове Лабораторије у области проучавања и сузбијања корова у кукурузу, у 2012. је објављена монографија „КОНТРОЛА КОРОВА У АГРОЕКОСИСТЕМУ КУКУРУЗА“, аутора др Лидије Стефановић, др Милене Симић и др Боривоја Шинжара.

Издавач монографије је Институт за кукуруз „Земун поље“ Слободана Бајића 1, Београд, а суиздавач Друштво генетичара Србије.

Препоруке за примену агротехничких мера
Рад групе укључује и давање препорука за гајење кукуруза, соје и стрних жита, као и примену хербицида у заштити од корова у различитим агроеколошким условима, што је посебно значајно у производњи семена. На основу анализа земљишта дају се препоруке за ђубрење усева.